Humor koji izlazi iz okvira shvatanja prosečno obrazovanog čoveka. Onaj humor karakterističan za tzv. krem svakog društva, i to, pre svega, akademski krem, što će reći univerzitetske profesore, farmaceute, lekare i one manje obrazovane, ali sa barem tri kolena rođena u urbanoj sredini.
Akademski humor, koliko god pokušavao biti duhovit, pre svega je šaljiv. Karakteriše ga latentna potreba za iskazivanjem znanja stečenog po domaćim i belosvetskim školama. To znači da sam akademski humor u startu i nema nameru da nasmeje, već da sagovorniku, uz određene akademske primese, pokaže da njegovo mesto nije u ovoj raspravi. Snalaženje u ambijentu akademskog humora služi i kao sredstvo pozicioniranja u akademskom društvu.
Iako su na prvi pogled uočljive sličnosti sa humorom prosečnog čoveka, akademski humor poseduje značajne razlike kako u samom iskazivanju, tako i u reakciji nakon kazivanja. U akademskom humoru ne postoje vulgariteti, barem ne oni s visokim stepenom primitivizma. Može se oprostiti ako naratoru akademcu izleti "jeb'o te", ali se sigurno ne može čuti od istinskog intelektualca naratorska sintagma tipa "zabole me kara" ili pominjanje telesnih šupljina u bilo kom kontekstu. Supstitut konkretnom imenovanju nekog dela tela ili radnje predstavljaju fraze "da ne kažem gde/šta", "znate i sami", "možete pretpostaviti" itd. Opet, na kraju krajeva, ne možeš svakako reagovati na akademski humor. Bilo da je abnormalno glup, ili čak i duhovit, reakcija mora biti diskretna. To znači - široki osmeh, uz "ha-ha" srednjeg tonaliteta i bez mahanja rukuma po stolu.
Svako se nekad može naći u ambijentu bogatim ovakvim humorom, ali ne može se garantovati da baš taj humor može ostvariti korelaciju sa situacijom koja izlazi iz domena akademskog ponašanja. Upravo zbog toga akademski humor treba ostati samo za one koji dobro njime barataju i imaju jaku pozadinu u privatnom životu.
SUPRUGA: Dragi, sećaš se kako smo se mi upoznali on davne godine? Kako je to bilo divno, još se sećam kako si bio smotan, kao Vudi Alen u svojim ranim filmovima, he-he...
SUPRUG: Draga, ja te molim da ne širiš insinuacije, može neko čuti. Bio sam najveći kavaljer u gradu. Ako se ne varam ti si pala na moje kazivanje "Hamleta", divno li to beše. Mada, nekad pomislim da sam ti trebao recitovati neku patetičnu Disovu pesmu, jer si baš ti prema meni bila tako patetična, samo što nisi plakala, ha-ha!
SUPRUGA: Bože, Petre, nemoj tako! Mogla sam ja tebi recitovati Dučića, ionako ste jedan i drugi rasni Hercegovci, he-he!
SUPRUG: Ha-ha!
SIN: Hej, tata, traži te neka devojka na vratima, kaže da je hitno...
SUPRUG: Oh, devojka veliš? Je l' to neka žena sa rukama deteta, kako bi rekao majčin zemljak iz Niša, ha-ha?
SIN: Ne, tata, kaže da je ona tvoja švalerka i da si je uvredio poklonom za rođendan i da želi da popriča s tobom!
