Kada sam na komšijsko pitanje ( kako sam se proveo u Sarajevu ) odgovorio da sam video nove sugrađane Sarajlija pridošle sa okolnih brda ili sa Sandžaka kako uvode kozu u tramvaj i peku jagnjad ispred osamnaestospratnice prvo sam začuo grohotan smeh a zatim i potpuno ozbiljnim glasom, konstataciju: Ako nisu skupe ulaznice to zaista vredi pogledati.
Ovo se zaista desilo par godina po završetku grđanskog rata, u Sarajevu te od tada na svaki pomen nekog kolektivnog ludila ili cirkusa koristim ovu frazu.
