Uzrečica mog teče (inače, meni omiljenog lika u familiji), čoveka u penziji (ili pemziji, kako on kaže), kada počnemo ja i brat da biramo oko hrane. Valjda je pokupio to od nekih Rumuna ili Bugara sa kojima je na gradilištu radio čitav radni vek, a to mu znači da na početku biramo, a kad ostane ono što "ne volimo" onda i to pojedemo.
-Ostavi mi ovaj beli deo eurokrema!
-Ne može, ja ću to, a ti ovaj crni, isto je, samo druga boja.
-Onda ti jedi ovaj crni.
*
Par sati kasnije
-Mama, ima nešto slatko?
-Ima, onaj krem.
otvara krem, samo crno
-A, ima samo crno ovo... Ma, koga briga, zaranja kašikom humpgh, humpgh....
