Za razliku od geografije, biologije, matematike i ostalih prirodnih nauka čiji je cilj da opišu svet oko nas, prostor unutar nas, ili odnose između toga (ili imeđu bilo čega drugog), astronomija ima skroz drugi zadatak. Taj zadatak ogleda se u tome da vas svojim učenjem i činjenicama, bace u depresiju, da se zapitate da li zapravo ima svrhe čitati i ova slova koja upravo čitate. Sva sreća pa su posledice uglavnom kratkotrajne.
Ti si samo zrno prašine na malo većem zrnu prašine, u beskonačno velikom prostoru u kome se sve dešava tako da ti nemaš apsolutno nikakvog uticaja, niti ćeš ikada imati. Sva tvoja kukumavčenja o fakultetu, devojkama i parama nisu ništa u odnosu na rotaciju planete, pa revoluciju te planete, pa onda okretanje cele galaksije oko nečega, i tako u krug. A ti uzmi, pa kukaj kako te frizer skratio malo više nego što si hteo, džabe ti, jer udaljenost od Zemlje do Sunca je 149.500.000 kilometara, pa ti vidi. I temperatura na tom Suncu je takva da ti na njemu ne bi opstao ni sekundu. Jes, nećeš ti nikad biti na Suncu, ali ume da boli činjenica da si ti toliko nebitan u ovom našem svemiru.
- Jao brate, spremao sam kolokvijum juče iz astronomije. Jel znaš ti šta su crne rupe?
- Pa ono, čitao sam neš...
- Brate! Crna rupa, da prođe ovde, i PUF! Za sekund nas sve nema, brateeee!
- Pa?
- Pa jel ti shvataš koliko smo mi nebitni, ej?!
- More ne kenjaj tu, nego se obuvaj i idemo po pivo.
- E, ae.
