Kletve, molitve i mađije koje izgovarate u sebi dok vam prilazi neka čudna osoba (dosadni penzos, narkoman, ludak...) u autobusu.
Sediš u autobusu, mesto pored tebe je slobodno. Ulazi penzioner, pozdravlja se sa vozačem i sa još nekim putnicima koji ga bledo gledaju i kreće u potragu za mestom...
- (U sebi) Jao Bože, samo da ovaj ne sedne pored mene... Jao ne, molim te Bože imaj milosti, pao sam ispit, treba mi mira, jao ne. Uf... Beži, beži, pu, pu... Mrš odavde, ajde, ima drugih mesta u autobusu. Jao ne, video me je, jao ne uhvatio mi je pogled. Nemoj, NEE, neeee. Beži, pu, puj odavde. (Penzos se kreće ka mestu pored tebe) Aaaa, neeee! Abrakadabra. Hokus-pokus-mrš iz autobus, tandara-mandara sedište landara! Oče naš koji si na nebesima....
- Sinko, je li slobodno? (Već je seo)
- Pa.. jeeestee. (U sebi) Ok, samo malo smrdi, ne priča ništa, možda nije smarač...
- Znaš, ja sam svojevremeno bio gonič rasnih kanadskih lisica...
