Da se neko izistinski osvestio da imamo dve tekuće lepote-grad bi nam drugačije izgledao jer bi namerno "zadržali" reke u svojoj blizini.
Ovako, beogradske reke su veliki problem jer grad i većina stanovništva malo čine da voda i obala budu mesto za relaksaciju.
Ovih dana se očekuje peticija kojom bi se zapravo Dunav i Sava izmestili iz Beograda.
Koji će nam đavo?!
One su tu slučajno, ne zbog nas.
Sada su nam problematične reke i trošak : valja odžavati Gazelu, Brankov most, čak se i zida jedan novi ili su izvor problema jer se uz obale uvek spontano stvori „nehigijensko naselje“ ili deponija koje valja s mukom rasturiti. Zar nam ne bi bilo lakše bez njih, doduše, imaju li reke&obale i svoju pravu „namenu“?!
Reka nam služi da se u nju baci đubre, otvori kanalizacioni ispust, da se oko nje množe komarci, smrdljivi rukavci da nas pošteno okade tako da za sva vremena zapamtimo taj „miris“ (da nam posle ne bude žao kad ih izmestimo), zapuštene obale-pogotovu kad da se uz nju prikači olupina prastarog broda.
Skoro svaka gradska vlada ima jedan impozantan projekat koji „će iskoristiti reke“ i nijedna nije odmakla dalje od pompezne najave. Znači, od svega najavljivanog nema ništa, još jedan dokaz da ih se treba rešti. Nek’ one drugima teku, dosta kuburimo sa njima.
Rečne obale u Beogradu samo manjem broju stanovnika služe za autentično uživanje. Najiskorišćeniji deo obale je poslednjih pola godine zamro : radi se o uskom pojasu obale Save uz nekadašnje divlje naselje ispod Gazele (tamo su se ljudi kupali, uživali, prali veš, đubre nisu bacali jer su ga držali ispod prozora „svojih kuća“) koji je sada nenaseljen.
Nekima je to i posao (svaka čast alasima, ali ne pišem o njima) jer se u luci po 4-5 godina renovira po jedan kljakavi brodić.
Ponosno se hvalimo Sironom koja tu i tamo isplovljava ko da je prekookeanski kruzer. Ima nekoliko novih kafića (i još po nešto uz samu luku), ali tamo nije mesto običnom čoveku jer je praskupo.
Obale su verne šetačima, rekretativcima, biciklistima i pecarošima-one ih zahvalno prime i udahnu im snagu.
Kad se reke izmeste, oni bi mogli da prekinu zdrav život i udahnu život bolnicama.
Napolje, reke napolje...
Majke ti ?
Da bi mogao do mile volje da ih ignoriše.
I više od toga svakako. Mada, moramo još bolji da budemo. Zemunci k'o baci papir u reku, on je Dorćolac.
Ko je dao minuse nije iz Beograda i ne shvata poentu ili nije pročitao def. +++