Bez duše. Bez svoje prave suštine. Iako na prvi pogled dijeluje kao prava stvar, ostavlja utisak nepotpunosti.
Ono, nije da ne valja, može da prođe, ali jednostavno nje to to. Fali to nešto.
Inspirisano top-šopom i njihovim proizvodima koji nam omogućavaju da jedemo palačinke, krofne, pomfrit i ko zna šta još, prženo bez ulja, dajući nam bezlične duplikate. Zdraviji život, šatro zadržavajući isti ukus. Ali nije isti. Nije ni blizu i dok jedeš ne osjećaš ništa, samo prazninu bez ukusa. Bez žiške.
-Vozio sam danas onaj Miletov Mercedes, automatik.
-Uuuuu! I kako je? Mašina, a?
-Pa ono.... jeste... Mercedes je to ipak, ali brate, nema dušu, uzbudljivije bi bilo da sam trotinet vozio. Sve je nekako monotono i neživo. Ko bez ulja.
----------------------------------------------------------------------------------------
-Kontam ja nešto brate sinoc. Baš bi bilo sranje da si porno glumac.
-Šta bre? Jesi lud? Jebeš one vr' cave i još ti plaćaju! Bogovski posao!
-Pa jeste, ali to mu sve dođe kao rutina, smorio bi se čoveče. Non stop jebeš bre, i sve ti bude ko bez ulja, pa bi ti i obična jebačina bez kamera presjedne. Bolje ovako, jebeš dva put godišnje i srećan si....
-De Mare, ne kenjaj, svega ti.
