Pokušaj pojedinih gostiju lokala da na šupački način dobiju sto, popiju tri cuge i na kraju se išunjaju na izlaz ne plativši račun. I taman kada se dokopaš vrata misleći da si sve zajebao, ni na kraj pameti ti nije da su te konobari provalili još u startu (svaki se ponekad opekao) i mašu grmaljima upirući prstom u tebe. Najveća greška gosta, najdraža razonoda obezbedjenja.
- E vidiš druže, meni je ovde dnevnica 800 dinara, a ti umesto da ispadneš frajer pa me častiš, bežiš ko govno. Račun ti je 2200, skrivio si 5000 a mogu da ti ih naplatim ja ili ova četiri ljubazna momka.
Epilog - daješ poslednje pare konobaru, a obezbedjenje ti na kraju ipak nalupa nekoliko šamara.
