Pojava kojoj se raduju i djaci i profesori, prvi zato što misle da su mnogo zajebani a drugi zato što narednih 45 minuta neće morati da gledaju ove koji misle da su mnogo zajebani. Postoji mnogo različitih razloga za bežanje sa časova i svi su savršeno logični.
U zavisnosti od broja odbeglih postoji pojedinačno i masovno bežanje sa časova. Masovno bežanje sa časa je praktično skoro neizvodljivo jer se uvek nadje neko ko neće da ode. Prilikom masovnog bežanja u učionici ostaje samo najveća propalica kojoj su se i razredni i direktor pod ikonom zakleli da će da je isteraju iz škole čim napravi prvi neopravdani pošto ostatak odeljenja dežurnog štrebera iznosi kao džak cementa.
Jutro, samo što nije zvonilo za prvi čas, elektroenergetičari su na praktičnoj nastavi pa su njihove učionice prazne. Lik sa automatike to ne zna ali prazne učionice i zdrav razum kažu:
-Svi banderaši pobegli, 'ladno ostale samo stolice.
Obaveštava svoje odeljenje koje po sistemu što smo mi gori od njih čoporativno napušta učionicu. Računarci se raspitaju kod automatičara zašto idu kad su tek došli pa im se i oni pridružuju.
Minut do zvona, na prvom spratu su još samo dva odeljenja elektroničara koja shvataju da su iz nekog razloga svi osim njih otišli. Nismo valjda toliko najgori da ostanemo poslednji?
Puna škola vrata niotkuda djaka, neki nesrećnik deset minuta posle početka časa upada u učionicu i ispucava u prazno unapred pripremljeno "izvinite što kasnim, zgazio me je voz na pešačkom prelazu".
Juče sam prvi put pobegao sa časa, zamalo da me uhvati učenik kojeg sam oborio na popravni.
