Doslovno se nalaziti u njemu i čekati početak trke u kojoj ako budeš bio prvi dobijaš posebnu nagradu. Konkurencija je velika i svi žele isto, da budu prvi i jedini.
Trka počinje, kap znoja na čelu označila je početak uz škripanje zuba i uzdah čirlidersice. Svi jure, mlate svojim repovima nabijajući glave napred kako bi pri udaru u ćelisku membranu materice presekli vrpcu i označili kraj igre.
Guranje, uski putevi, čudan miris i komešanje mase čine trku još težom. Ubrzavaš, izbijaš na čelo kolone, još samo malo i cilj je ispred tebe. Savijaš glavu, svojim repom odupireš se od zemlji i bljas. Unutra si. Ti si taj! Ti si pobednik! Al' nagrada te sleduje tek za devet meseci, taman da se odmoriš od ove naporne trke i sačekaš izlazak na postolje kao pravi šampion.
Prolaze meseci, deveti je već i vreme je da primiš nagradu koju si pošteno zalužio. Čuješ vrištanje i dranje mase, osećaš hladnoću i u jednom trenutku gubiš dah, velika svetla, ljudi oko tebe koji žele da te pozdrave, njakanje, prebacivanje iz ruke u ruku. Osećaš strah, krupnim očima počinješ da gledaš da to o čemu si maštao proteklih devet meseci nije to. Krećeš da vrištiš i plačeš, sada shvataš da si se negde zajebao i da si sada stvarno u kurcu. Nema nagrade, sada razumeš da su ono bile samo kvalifikacije i da prava trka tek predstoji.
Tamnica
To je onaj život, gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom što nesvesno sija
i žali, k'o tica oborena gnezda.
To je onaj život, gde sam pao i ja
sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj.
I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu k'o dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da beze zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava rađa sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i viziju jave;
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reči:
i tako je snaga u meni postala,
snaga koja boli, snaga koja leči.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.
I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda,
i sa suzom mojom, što mi i sad sija
i žali, k'o tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.
Kao stara tajna ja počeh da živim,
Zakovan za zemlju što životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim.
Dok mi venac snova moju glavu kruzi.
Kao stara tajna ja počeh da živim,
da osećam sebe u pogledu trava
i noći, i voda; i da slušam biće
i duh moj u svemu kako moćno spava
k'o jedina pesma, jedino otkriće;
da osećam sebe u pogledu trava
i očiju što ih vidi moja snaga,
očiju što zovu kao glas tišina,
kao govor šuma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina.
I očiju što ih vidi moja snaga.
I onda opet ceo život u kurcu :)
+++