U nezahvalnom svetu se svakodnevno mučimo gradeći kulu od zgužvanih karata koja će predstavljati naše manire i bogat rečnik. Svakome se omakne da ovako završi rečenicu, obično sa malom pauzom za uzdah i izduvni ventil, zaključivanje poente ili intelektualne nadmoći.
-Ne možeš tako da pričaš sa mnom!
-Kako? Ovako uljudno? Ovako sterilno i dosadno? Niko ti se pre mene nije obraćao sa poštovanjem, nikome nije stalo da ti kaže šta misli, niko te bre nije pitao šta ti misliš! Bila si dugonoga igračka za krevet, više pažnje je video onaj fikus tamo! Ti, načitana, sposobna, ponašaš se kao derište, tako ti je lakše jer...
-Ja...
-Nisam završio rečenicu, oprosti! Tako ti je lakše jer si u životnoj kolotečini maloumnog ženskog insistiranja na gluposti i ograničenosti, i lako te je naterati da prigrliš takvo ponašanje i u kući. E ne može, sa mnom ne može, sa mnom ćeš biti čovek sazdan o dovršenih misli ili nećeš biti sa mnom, DA LI SI ME ČULA?!...
-Č...
-...'Bote kurac.
