Snevati u busu: protivprirodan poduhvat koji iziskuje sve više truda kako se povećava broj godina i kila. Klincima i midžetima je lako: pruće se, malo saviju i pravac carstvo snova. Odraslima je sve to komplikovano. A opet, kako najbolje utrošiti sate melodičnog truckanja autobuskom zapregom? Da je bar da majstor pusti "Seljake" director’s cut...
Idealno bi bilo zauzeti zadnje sedište, tj. pet-šest spojenih, ali je takav slučaj malo verovatan, te preostaje izabrati, da prostite, pozu na običnom sicu.
A pozu za bus-kunt diktiraju brojni parametri: lični gabariti, stepen umora, izdržljivost rebara i trtične kosti, materijal sedišta i frekvencija džombi na putu, kao i prečnik brkate bake na sedištu pored.
Pogledajmo dakle koje su to tipične poze spavača u vozilima masovnog autoprevoza.
Zavaljotka. Otprilike tako su dizajneri sedišta u busu i predvideli da bi trebalo da kunta prosečni putnik, tzv. sirotinja. Sedište se zavali unazad, glava zabaci ko na pranju kose kod frizera i pravac kuntlend. Naravno, konzerve na putu Čačak-Gojna Gora imaju fiksna sedišta od kuvane grabovine, pa je zadremali putnik-namernik, primoran da skroz zabaci lobanju u pez maniru, preteći da proguta sopstveni jezik ili izbije njokalicu saputniku iza pri nekoj većoj džombi. Stil je često praćen gromkim hrkanjem, koje ume da upadne u rezonanciju sa zvukom motora, razdirući prostor-vreme i izbijajući podne nitne.
Muhamed - poza. Suprotnost je Zavaljotki, jer podrazumeva prednji deo tela zaboden u sedište ispred, sa čelom na onoj ručki. Ili čak preko sedišta napred, u poziciji brojača u igri žmurke. U slučajevima dejstva Njutnovih zakona, spavači se trgnu i promrmljaju psovku, čime upotpunjuju analogiju sa klanjanjem. Alejkum selam.
Talačka-poza. Odlikuje je zalepljenost face spavača za prozor, po čemu podseća na situacije držanja zarobljenika u autobusima, prislonjene na okna. Praktikuju je mahom mlađe osobe rase studenti, uspavani stihovima izvesnog em-si šabana sa sluški. Ostavlja privremene posledice na spavača u vidu utrnulog polusmrznutog lica, a trajne na psihu onoga ko ovakvu kvazimodovsku spljeskanu fizionomiju vidi u 5 ujutru u polumraku stajališta u Reljincima.
"Treba mi rame tvoje, da kuntam na njemu" poza. Kažu da je kod Japanaca sasvim normalno da ti nepoznati saputnik usni na ramenu. To je i pomalo romantično. Naravno, kad bi u pitanju bila mirišljava brucoškinja, senzualnih organa usnog tipa. Što nije. Nego je subnorovka sa redenikom vezenih paprika. Poštenom putniku jedino preostaje da okupatorku ramene regije prebaci u kategoriju kunta na prozor ili se eventualno preseli, nakon što joj lobanju potkoči držaljom njene sopstvene štake.
- Pi, majku mu, opet neki klinari cirkaju na kraju busa, moraću da odradim zavaljotku.
