Ćale, koga kao klinac koristiš kao osmatračnicu kad mu se popneš na ramena i tako se nesmetano probijaš kroz gužvu pijačnog dana. Ćale koji ne mora da bude Bog zna šta visok, jer koliki god bio, on je za tebe uvek uzvišeni ideal visine, on je taj čiju visinu želiš da dostigneš i nema čoveka koji nije u detinjstvu želeo da bude veliki "Kao Tata" i upravo ga ti na njegovim leđima činiš velikim i ponosnim što nosi nekoga kome njegova malenkost ciljna, velika, apstraktna.
Kuća koju je ćale zidao, njegov hram i svetinja, nebitno da li je završena ili ne (ovo "ne" je češći slučaj). Nebitno kojih je dimenzija, kada priča o svojoj kući, stičeš utisak da je pravi dvorac koji po vremenskoj dimenziji zidanja zasenjuje Skadar na Bojani, a po velelepnosti i Kamelot i Bakingemsku palatu zajedno. Naravno da je sam tok zidanja i nabavke materijala bio izuzetno mukotrpan i pun odricanja: sve pare su na to odlazile pa nije bilo ni za 'leba, a baš tada bila neka nestašica materijala, a džakove cementa je na leđima nosio od par kilometara udaljenog stovarišta i ručno je mešao malter i beton. I vremenski uslovi su često bili protiv njega. Po difoltu, pre svega toga ga je neki kvarni opštinski službenik jebavao za dozvole, pa su ti objekti često bez dozvola.
I ni slučajno, čak ni u šali, ne pominji da bi ti čak i na mikrosekund palo na pamet da to prodaš! Ta rečenica će mu ostati urezana u sećanje zauvek. U blažoj formi reakcije ćeš dobiti pridiku kako je "sa njegovih 10 prstiju i u znoju" sve to stvorio, a ti bi da to proćerdaš! O težoj reakciji je previše jezivo pričati jer su ljudi u stanju afekta skloni najuvrnutijim reakcijama i postupcima. U svakom slučaju, bićeš za sva vremena obeležen kao raspikuća nedostojna poverenja i možda lišen nasledstva iste ( priča se da su pojedini čak prepisivali kuće maloletnim unucima ili čak i zetovima u slučaju ženskog potomstva usled jednom izgovorene takve rečenice).
Jedina osoba koja može povremeno da ga ućutka je keva, rečenicama poput "Šta sereš, ono kad ste udarali ploču pa se oždrali i napili pa vas sakupljali po dvorištu i posle niste mogli danima da se oporavite i radite" i slično. Ali, iako privremeno zaćuti, neće se predomisliti i odstupiti ni za milimetar. Ugasio si, jebiga!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.