Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:

čeda vampir je prvi vampir u Srbiji... registrovani... i svi ga se plaše i danas. Pojavio se odmah posle njegove sahrane, pravo ime mu je bilo Čedomir Nakić, u jednom selu Zlatokopu, nadomak Vranja. Emir Kusturica je hteo da snima folm o njemu, ali ga je bilo em strah, em nije imao para. Kamermani emisije " Ipak se okreće " postavljali su kamere na ozloglašeno groblje preko noći, kada su pregledali snimkove utvrdili su da je neko ili nešto ljuljalo kamere, oborilo ih i ugasilo... Odmah su odjurili za beograd. Ljudi nisu mogli da spavaju, menjali su se ko će da spava, a ko da čuva ostale u kući. Dešavalo se da neko oko ponoći upali traktor u dvorištu, to jest sam da se upali, i niko nije smeo da ga gasi sve do jutra, ili dok mu ne ponestane goriva.