Čeda Vampir

Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:

Vampir u Zlatokopu...upada po kućama, nasmejanog lica!