Чемер ти је посебно стање духа.
Чак су и Руси писали о њему. Заборавио сам који, мислим Пушкин.
Он се распадао због неке Татјане. Па се учемерио.
Имао сам и ја једну Рускињу, ал није се звала Татјана.
Света сам је звао.
Ал није то оно ко у нашим умоболним песмама (многима сам косе плео, од цирозе одапео ...), није тако, ово је посебно, вантелесно искуство.
Нпр, добра позадина за чемер би могла да једна песма (турићу је као видео), то је оно што инсолент, то ти је моја сестра, мрзи, што балавим о чемеру.
Али (бат) хеј, гној мора да изађе, да не би дошло до сепсе ума или гангрене душе
Хеј а на на, сароууу , јее
Ват ај си, иц анрил, ајв ритн мај оун парт ...
Циција, тврдица, стипса. Неће тај да подели, да си му из ока испао. Само штека, штеди и шпара, тј ћемерише. Омражен лик у сваком друштву, осим ако је друштво словеначко, немачко, британско, америчко, про-западњачки оријентисано или, пак, пироћанско, где је ова појава нормална.
- Дај пљугу, брате.
- Извини, не могу, остало ми још само 17.
- Који си ћемер, не верујем!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.