Nešto češće vidjena na selu, mada ni u gradu nije redak prizor - mršavi konj oborene glave, vuče špediter pun kartona, gvoždja ili nekog drzugog otpada. Pretovarena a neuhranjena, više i ne dobija udarce šarenom kandžijom jer odavno se pomirila sa mučnom sudbinom. Po žegi i kiši, često nepotkovana, umorna životinja tegli i tegli, u nedogled, željna hrane, vode, svog ždrebeta. Biće stvoreno lepo, slobodno, inteligentno, divlje, graciozno, sdad je zarobljeno, iskorišteno i tako potcenjeno.
- Kako si Zorane?
- Ko ciganska zaprežna kobila.
