Drushtvena igra chiji naziv sluzi za umirivanje uchesnika u istoj koji je frustriran gubitkom.
Pera i Joca igraju -choveche ne ljuti se- , Pera ubedljivo vodi
(tri chovechuljka su vec u kucici i chetvrti stoji ispred),Joca je dobio prvu shesticu krece sa jednim chovechuljkom, pojede onog Perinog ispred kuce i nekim chudom ga pobedi...Pera iznerviran skache, hvata se za prvi tezak predmet i nasrce na Jocu u zelji da mu razbije glavu i lishi ga ruke kojom je bacao kockicu. Joca braneci se uzvikuje "daj brate smiri se to je -choveche ne ljuti se- ", Pera se smireno vraca na svoju stolicu uz rechi "igramo josh jednu!" ....i opet su najbolji drugari...
Игра на самом крају камповања у којој је циљ убацити у ватру нечију ствар а да се он не наљути (или да се јако наљути јер те је јебени кретен давио недељу дана).
Миле: Ова столица беше Дејанова? Ајуватру!
Ђоле: Џони, ово твоје ћебе је ионако прљаво и пуно рупа...
Зека: Онај мали педер растерао све рибе јуче... Оде шатор!
:мали педер убацује Зекина кола у рикверц и креће према пламену:
Igra koja opravdava svoj naziv sve dok vas neko ne pojede.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.