Savremena sintagma kojom se, u građanskom društvu, pohvaljuje osoba sa visokim nivoom tolerantnosti prema evropejskim normalnostima za koje, u ovom trenutku, bogobojažljivi srpski narod još nije spreman i zreo.
Čovek otvorenog uma toleriše ljude drugih vera, prati trendove LGBT populacije, izražava svoju podršku nacionalnim manjinama i društvima za zaštitu životinja. Svima priča kako je normalno ne jesti meso, kako je sasvim u redu istuširati se jednom dnevno i kako se veš menja svakoga dana. Bori se svim silama da savlada vlastita verovanja, vlastitu tradiciju i vaspitanje i, na vreme, izabere pravi put u evrointegracije.
Samo ponekad, na trenutak, u magnovenju, izleti mu poneka primedba kojom dokazuje da se vukovi mogu pripitomiti, ali da ti nikad kuću neće čuvati.
- Tata, ja se udajem...
- Dobro ćero, ako, i treba... i tvoja majka se udala pa šta joj fali...
- E, ali ima jedan mali problem... on je crnac iz Afrike...
- Neka je ćero, kažu da su mešanci najlepša deca... biće mi lepi unučići...
- Ali njegovo pleme su muslimani...
- Dobro je ćero, dobro je... kakve sam sreće mogla si mi Hrvata dovesti...
