Odsviraj mi Crnog leptira, zamolio me je. Ih, pa to je nešto najlakše, pomislih i lagano razvukoh prstima poznatu melodiju, toliko puta slušanu i sviranu da mi je bilo svejedno kako će zvučati. Jednostavno, uz dugo konzumiranje sve vam dosadi.
Pijan i omlintavio od neke brlje, lagano je raširio ruke kao da je želio da obgrli vazduh, memljiv od neke jesenje kišurine koja je tih dana ubijala sva osjećanja. Pjesma ga dirnu kako nikada u životu nisam vidio, sva njegova bol se skupila na jedno mjesto i razlila posvuda. Tu, pod komadom oktobarskog neba, proživljavao je ponovo sve događaje koji su se, iz nekog razloga, usadili u njegova sjećanja. Brzo, kao kad premotavate traku lošeg filma. Četiri akorda i melodija za koju možete reći da je obilježila vaš život. Šta još možete poželiti od pjesme? Osjetio je da ga nešto razara iznutra, neki pretjerani nalet haosa koji se mješao sa nadolazećim kapima prkosa. Prkosa svemu što je ga je sputavalo... Poslednje kuražno osjećanje pred slom i pad u neizmjernu tugu. Tugu zbog protraćenog života , a još više zbog života koji će tek da živi. Ništavila. Želio je da taj tren traje zauvjek. Oslobađao se svoje tuge...
Crnog leptira sam taj dan svirao nekoliko puta. Iskreno, predano, kao nikad - za njega, za sebe, za sve kojima je život spržio krila i sprečio da dožive istinsku svjetlost postojanja. Veče, zajedno sa kišom, padalo je svuda po nama. Nebo je plakalo. Ili je možda pišalo po nama.
Ulična svetiljka baca svjetlost u kruuug...
Pišalo od muke zato što mora po nekome da piša.. A dosadili mu više da piša po nama. ++
+ због енормне количине патетике којој сам и сам склон. Које смо ми бабе и пичке од људи постали, па то није да нас небо попиша, добро нас не посере из ректума тираносаурус-рекса. Срећа па смо посахрањивали оне маторе солунске ратнике, мислим да би нас се одрекли када би видели какви смо дроњци постали. Еј, нас је нешто спутало да развијемо своја крила и доживимо.... ЊТФ? Куку... Е, извините ме сад, жена ме зове да усисам кућу. А после одо да усисам цев од двоцевке као Курта Комбајн.
Jok more, crnog leptira sviraš osobi u koju oćeš da umočiš.
О Боже, шта је овим људима? Каква геј конотација, јести луд? Ово је прича о лику из краја који се пропио и зајебо у животу. Без дјеце, без пара, без фамилије, без крова над главом.
опште је познато да канаме не подноси патетику...ал ео сад да се зна да ју рок мрзи још више...
Ne bi umočio u Azdejkovića ni da je pun lonac preliva sa četiri vrste sira, a ja u ruci da imam kesetinu tortilja :)
У Аздејковића би радо умочио, али не могу да се одлучим шта - моторну тестеру или шлепер шљунка.
+ nije lose