Новчаница од 1000 динара с обзиром да широке народне масе не знају име персоне на новцу.
1(хипстер): Тата, дај ми 3 Вајферта, молићу лепо!
2: Сине, који ти је мој? Па ти никад не пијеш пиво? Сам си рекао да пиво гоји?
1: Али тата, зашто си тако прост, као овај прљави народ, требало би да се угледамо на Енглезе, они су тако префињени и начитани.
2: Начитани курац, овај сине, то је багра пијандурска! Дабогда им се последње било да их јебе Ђукановић Мило!!
1: Јао тата, како си сиров, срам те било... А Вајферт је новчаница од 1000 динара, знаш?
2: А, па што одма не кажеш црвена! Што ће ти?
1: Па тата, морам да уплатим тродневни боравак у библиотеци Бритиш Каунсила, желим да се образујем на високом нивоу!
2: Ама, јебо ти пас матер, мрш у подрум да киселиш купус! Јебало те краљевство!
-crvena novčcanica, crvena boja (uopšteno).
Stari BG sleng izraz. Nastao je ranih 90-ih kada su štajgu preplavile rumunske kurve koje su radile za par (tadašnjih) crvenih novčanica. Budući da su rumunke reč "crvene" izgovarale "črvene", izraz se odomaćio ali vremenom i izgubio. Napomena: akcenat je na drugom slogu.
a: pošto?
b: dve ČRVENE!
Osnovna jedinica za građenje cene kod trgovaca na buvljaku koji su dolazili iz Rumunije ili Bugarske početkom devedesetih kao preteča današnjih Kineza. Prodavali su robu očajnog kvaliteta, ali i jako niske cene izražene u broju tadašnjih crvenih novčanica poreklom sa Topčidera.
- Bate, pošto ti ove tempere?
- Dve črvene.
- Uh, poskupeo si. Al' mora mi dete u školu. A jel' ove manje smrde kad se tuba otvori? Prošli put vetrali učionicu i nekoj deci se slošilo.
- Ne znajem. Ne gi pravim ja.
-Dobro, dobro, ne žesti se. Nego, daj i jedan "Rila" lepak za papir.
- Edna črvena.
- Uuu, sunce ti, ti već naučio u naše pare! Evo ti, samo nemoj da i ovaj lepak bude boje govneta i da probija kroz papir. Deda Mrazova maska prošli put izgledala k'o da prošao kroz septičku, a ne odžak. Na, i u zdravlje.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.