Najčešća rečenica pri cenkanju na svim auto-pijacama 90-ih, ali i sad. Kako bi se podigla cena automobila što više, prodavci su svoje automobile, često kupljene na otpadima u Švici, Nemač(ć)koj i Austriji, morali da prodaju koristeći ovu izreku. Ona je uglavnom opravdavala ogromnu kilometražu (uglavnom starih Mercedesa) a kako većina ljudi tad nije imala pojma kako je "gore", ovo im je uvek zvučalo dobro. Prodavci su uglavnom bili Romi, pa kako je u njihovoj prirodi da uvek uzmu maksimum (ako treba i da malo pokradu), ovo je bilo kao stvoreno za njih.
Auto-pijaca, negde u Srbiji 199x
-I kol'ko ga ceniš Cigo?
-Pa znaš kako, ja ga ne dajem ispod 4000 DM...
-Molim?! Cigo mnogo je... Kol'ko je prešao?
-Pa 300 000 km...
-300 000 km?!?! Pa jel si ti normalan?
-Da gospodne, ali po njemaćkim autoputevima...
-Pa šta ako je po nemačkim autoputevima?
-Pa jel ste bili u Njemaćku?
-Ne...
-Pa šta se onda pravite pametni...
