Ono što student engleskog jezika i književnosti čuje najmanje 1789 puta u toku studija, u razgovoru sa dežurnim mudroserima koji su svi tako perspektivni i uspeli u životu, pa daju sebi za pravo da te omalovažavaju zato što se baviš engleskim jezikom, jer, jelte, danas ga svi znaju, a kako i ne bi, kad postoje škole gde se isti uči turbo-brzim tempom za 20 dana.
- Ujnin, šta si upisao?
- Engleski jezik i književnost.
- Auuuu... Pa, šta će ti to? Danas svi znaju engleski! :pravi facu kao da sažaljeva:
- Nije tačno da svi znaju, to pod jedan.
- Kako nije? Evo, moja Marija savršeno zna engleski. Pričala letos sa Englezima! Zato je uzela italijanski kao strani jezik u Ugostiteljskoj.
- Blago njoj. Koliko naplaćuje časove?
- E, nemoj da si sad bezobrazan. Samo ti kažem da neće da ti se isplati, jer danas svi to znaju.
- Ljudi misle da znaju i srpski, pa se srpski opet 12 godina uči u školi. A ni srpski ne znaju, 90% populacije je funkcionalno nepismeno. Kad ne znaš maternji, ne možeš ni strani ništa bolje da znaš. Drugo, niko se nije naučen rodio. Treba neko stručan da uči ljude, neće sigurno tvoja ćerka sa Ugostiteljskom da objašnjava nekome subjunktiv. Treće, ni ja nakon studija neću da znam engleski, biću samo osposobljen da počnem da ga učim kako treba i taj proces će trajati dok ne umrem, a kamoli neki polupriučeni pajvan sa kursom iz Britanice.
- Dobro, ujnin, nemoj se ljutiš... Ali ipak bolje da si uzeo Španski.
