Svi mi čiji je roditelj (najčešće muški dio roditeljskog para, mada mije isključeno ni ono drugo) bio u mladosti član nekog rock benda, zanosio se sviranjem, pevanjem uspehom, međutim najčešće stizao maksimalno do svirki za "društvo iz kraja". Danas je taj isti roditelj u "najboljim godinama" (čitaj: 50,60) a još uvek se zanosi, sluša rok (sto ponekad nije loše, može se pokupiti po neki dobri stari oldie za poslušati), prepričava sweet memories o tome kako je farbao nokte crno, pokazuje mjesto gdje mu je bilo probušeno uvo i slično, što ti ne želiš da znaš o svom vremešnom roditelju niti možeš da povežeš sa njim!
Mada u svakom slučaju smo bolje prošli mi, nego oni kod kojih se u kući zna šta se gleda petkom veče, familijarno!
