Zlikovački projekat one podmukle Leontine Vukoneštonešto, jebem li ga kako se zove, nastao u cilju njene samopromocije i daljeg bogaćenja putem povlašćenog položaja koji dobija na raznoraznim javnim i manje javnim konkursima koje raspisuje država, grad, tamo neki sekretarijati i ostali kurci. Da li ste primetili da se raspala Leontinčuga nametnula kao zvanični tekstopisac/kompozitor države Srbije? Univerzijada, pa onda kojekakve kampanje i ostalo, da ne nabrajam sad. E, to je taj rad. A što se tiče samog hora... Da li znate kako zvuči hor od stotinak dece? Ne znam ni ja, ali sigurno ne zvuči kao "Čarolija". Ona je u tu svoju ekipu skupila gomilu balave dečurlije od tri do desetak godina starosti koji ni dupe ne umeju da obrišu, a kao šatro znaju da pevaju. Užas. Dovoljno je pogledati neki od njihovih snimaka na kojima se jasno vidi da ih preko 90 posto samo otvara i zatvara usta, i to nevešto, dok uglavnom blenu okolo i klate se van svakog ritma ili bilo čega što ima bilo kakve veze sa muzikom, ali eto, mamica i tatica su platili Leontini da im dete izađe na televizor. Od te silne dece samo njih dvoje, troje realno peva i to se lako da provaliti. A hor "Čarolija" služi kao kamp za regrutaciju budućih "zvezda" naše "muzičke scene", i sasvim je sigurno da će, za jedno desetak godina, neki novi Dženan ili Baki B3 sa ponosom u nekom intervjuu u nekoj krndž novini navesti podatak da je pevao u Leontininom horu. Mislim, dokle ide ovo, jebote? Kakva je ovo zemlja? Nije ni čudo što nas svi karaju, i treba, jebiga, kad smo stoka...
