Dedica iz komsiluka.
Simpatican i vedar starac, koji je jos uvek pun zivota i humora. Baba mu je davno umrla, pa sad provodi vreme sa nemirnim unucima i uziva u njihovim nestaslucima. Ne daj boze da mu sin udari neko od unucadi pred njim, letele bi glave...
Deca iz komsiluka ga obozavaju, njemu ne smeta polupan prozor i prebacena lopta u dvoriste. Uvek je dobre volje i nista ne moze da poremeti njegov mir, jer taj je svasta doziveo i svega se naslusao. Kod njega nema vike i dreke.
Voli ga i familija, jer je spomenicar iz `41., pa moze sa svojom penzijom da malo pogura sa strane kad zaskripi. Kod njega ne moze i ne sme da zafali.
I komsije ga vole, jer kod njega se uvek moze naci dobra domaca rakija, i narezana sunkica za meze uz jedan lep i srdacan razgovor.
Kad on ode jednog dana na vecni put, nista nece biti isto u nasem komsiluku...
