Ponosni naziv za najbolju rakiju.. onu koju je ispekao tvoj deda.
Originalno je predstavljala rakiju koji je ispekao deda dotičnog, ali kako je prilika da se pije puno a rakijaša još više dok brojno stanje dede može biti samo 0/1/2 to je ovaj naziv počeo da se koristi za svaku iole stariju i kvalitetniju rakiju. Nije redak slučaj da se pod ovim nazivom nekom rakijašu-početniku uvali najgora ovogodišnja brlja šećeruša.
“Unuk”: Ovo ti je najbolja rakija, nećeš ovakvu nigde naći, ovo sam pekao sa dedom kad sam bio klinac pre sto godina, ma nema ni gram šećera, on to nikad ne stavlja…. Vidi boju, vidi venac (drma se no label boca sa potpuno bledom tekućinom, venca ima 1,5mm).
Početnik: Ma znam, kome pričaš, čim si je izvadio video sam da je vrhunska, ja to odmah prepoznam…
“Unuk”: Prava dedovača. Sa’ će da probaš… (domaćin sipa krvnički punu čašu gostu i sebi pola).
Početnik: Aj’ da smo živi i zdravi (mučenik počinje da ispija i naglo pravi facu kao da pije izvetreli metil alkohol sa saharozom dok ga neko gađa šljivom u glavu. Želudac prepoznaje da je to otrov, grlo se grči, naš junak drhtavim rukama vraća polupraznu čašu na sto. Oči mu suze i znoj naglo izbija po čelu)… Uh… Ala pali…
“Unuk”: Pa kažem ti ja. Videćeš tek kako radi kad siđe dole. A, kako je?
Početnik: Bogami… (rakija je sišla dole i počela da podbada ručak, mučenik se znoji dok pokušava da smiri stomak, dobijajući belo-žutu boju).
