Bazildonski džinovi elektronske muzike koji već 28 godina sigurno galopiraju dve milje ispred svog vremena. Ili, po Draganu Iliću, *oni sa onim tezgaroškim spotom pa bunda pa pare i tako to*.
Počeli kao sladunjavi synth i elektropop šminkerčići u siledžijkama, zajahali new wave a onda preko rock, doo woop, blues, pa čak i gospel voda definisali sopstveni podžanr elektronike, dodirujući limese i popa i umetnosti i puneći topliste svojim singlovima iako im pesme odišu depresijom i motivima koji nisu za svačije uši. Za razliku od svojih instant synthpop kolega iz osamdesetih, koji su još pre 20 godina obesili sintisajzere o klin posle prva dva hit singla koji su im doživotno obezbedili dnevnu dozu amalgama čarlija i horsa, Dipeš je ipak želeo nešto više od svog dela. Dipeš je želeo tri do četiri doze dnevno.
Balkan može da se pohvali da ima jednu od najposvećenijih Depeche Mode komuna. Subotički “divoušnovci“ okupljaju se na Paliću još od osamdesetih a redovna okupljanja imaju od '93, beogradski s vremena na vreme u KSTu i Dolaru. Laguna je inače 2009. izdala Cukićev solidan prevod njihove biografije.
Nama je najpoznatiji singl "Dream On" posvećen beogradskoj publici koja od osamdesetih čeka koncert u svom gradu.
In your room
Where souls disappear
Only you exist here
Will you lead me to your armchair
Or leave me lying here
