Jedna od mnogih studentskih urbanih legendi ili bolje reći bajki. U priči ta devojka je obično sestra od tetke drugarice dečka drugaricine drugarice, ili jednostavno neka tamo osoba. Ne zna se tačno da li je priča nastala iz nekog vica ili se kao i većina narodnih umotvorina prenosila s kolena na koleno, priča ima varijacija od slučaja do slučaja ali suština je bitna.
Priča glasi ovako:
Iza 7 brda i 7 gora, živela je devojka koja je studirala (upisati naziv fakulteta) i nikako nije mogla da položi (upisati naziv najtežeg predmeta na fakultetu) , nesrećna devojka je taj ispit polagala (upisati dvocifren broj po želji puta), svaki put je perfektno odradila pitanja ili zadatke koje je dobila, ali zli profesor nije hteo da je pusti da položi, rekli su joj da tom profesoru mora da se plati (upisati cifru od 500 do 1000 eura) kako bi taj ispit bio položen. Devojci je jednog dana pala na pamet lukava ideja, otišla je na ispit, samo se potpisala, sačekala neko vreme i profesoru predala prazan papir i indeks u kome je stajao novac, profesor je diskretno uzeo novac iz indeksa i rekao joj ”Koleginice, položili ste, (upisati prelaznu ocenu po želji)”. Devojka je uzela svoj indeks, izašla napolje, da bi se posle 5 minuta vratila u amfiteatar i rekla profesoru ”Izvinite profesore, čeka me verenik, treba da idemo da kupimo venčanicu za svadbu, a novac za venčanicu mi je bio u indeksu, da nije slučajno tu negde ispao”, profesor je nju zabezeknuto pogledao i vratio joj novac. Devojku naravno, verenik nije čekao ali je ona ipak živela srećno do kraja svog života.
