Svaki stanovnik Vojvodine čiji preci nisu bili tu u vreme kad je Fruška Gora bila ostrvo. Uglavnom potomak doseljenika iz brdovitih krajeva, često još uvek govori isto kao njegovi askurđeli. Nikad neće biti prihvaćen kao ravnopravan od strane onih koji su, do njegovog dolaska, bili dođoši.
- Vi dođoši ništa ne volete da radite.
- Koji, bolan, dođoši, moj đed je vođe od četerssedme!
- Moj praded` je ovdi doš`o još sa Čarnojevićem! Jeb`o te voz koji te don`o ovdi, znaš!
Ljudi koji su novi u kraju.
Dosli uglavnom kao izbeglice ili prosto u potrazi za boljim zivotom
Neki ih vole a neki ne,al moj iskusni stric kad je pijan ko letva,ocigledno ih ne voli,jer stagod da se desi oni ce biti krivi.
A. Jeli sta je tebi sa onom tvojom bastom?
B. Ma oni dodjosi mamu im jebem,samo mi sve beru mamu im jebem,puuu govna jedna!
A. Dobro je smiri se,evo jos jedna rakijica.
B. E ma da vidis ti samo,kako je to iskvaren narod,da sejem i plasticne krompire i to bi pobrali picka im materina!!
Svaki stanovnik Vojvodine i Beograda, samo je pianje kada je i odakle je došao, da li iz Crne Gore, Hercegovine, BiH, Kosova, Šumadije...
Najnoviji dođoši su na meti najstarijih, iako ovi potonji prenebregavaju činjenicu da su i oni došli odnekle...
-O jebo vas više voz koji vas dono ovdi!
-Šta, ba, moji su ti ovdje još od devedeset druge!
-Moji su ovdi došli još četrdeset pete, znaš!
-E ite u očin obojica (ubacuje se treći), moji su ovdi još od kraja Prvog rata.
-A moji su došli sa Čarnojevićem! (peti)
-Moji su bili ovdi još i pri Čarnojevića! Svi ste vi dođoši, mršte okle ste došli!
Tvoj komšija, moj komšija, njegov komšija, njen komšija
-Komšo, ne znam više šta da radim. Pre dve godine sam završio fakultet, i od tada sam jedno pet puta obišao industrijsku zonu uzduž i popreko i nikako ne mogu da nađem posao..
-A jeba te ja! Ja u prvu firmu u koju sam kročio našao sam poso, portir bio moj zemara, dobar čovjek ja te jeba!
