On sedi; i misli da može da jebe sve. Kritičar. Ne donosi pogrešne odluke, njegove metode su deduktivne. Beskrupulozno sebi daje pravo da sudi i presuđuje, mislići da je predrkani Skerlić. Šta ti prespeš u šuplje on će presuti u prazno.
Uvek spreman na prigovor on će svoju megalomansku frustraciju uputiti ka krpljenju tuđeg veša i dati odgovor na nepostavljeno pitanje oglašavajući se kao Metro Goldvin Majer i film počinj.
Tih tuđih dupezakrpa ima na svakom koraku, kafane, pozorišta, kinoteke, piljare, pošte, sportski objekti, privatni stanovi... šiljenje genitalija neće prestati da jenjava!
Kao uzorni građanin dok svi glođu mešinu on će reći da je pasulj sa rebarcima bolji, to dovodi do kontraša, ali zapravo tako ispada. Nik Kejv nije kralj alternative, već alternativnog roka. Njegoš nije ništa više od rodoljuba, a prosvećenost manjka, ali nećemo uzimati za zlo. Skandinavska kinematografija ispoljava spektakularni pesimizam, sve je to pozerski i može bolje od toga. Kiš je plagijator, Šekspir nije napisao svoja dela, Milošević nije zločinac već heroj, ova supa je hladna, optimizam je lepak za budale, Pavle Čutura je šarlatan, Šarlo je optička varka, muzičko dno, konobar ova čaša je okrnjena, ovi muzičari su loši, ma daj nisi u pravu, Bosiljčić je teatarski bard, veruj meni ja to znam, Dis mnogo mrači, seronja, Ceca je bolja od Čole... Brselona je gomila liliputanaca, Lebron je prosek igrač, noir filmovi su prevaziđeni nema se šta videti, Adolfu je svaka bila na mestu, muzika može li malo tiše kvarite atmosferu, Zvzeda ne može da uzme LŠ dok se socijalizam ne vrati, hej ova supa je neslana, ovo jaje nema dlaku, čekaj hoćeš da kažeš da mi nije svaka na mestu?!
Daj prijatelju napravi ti bure da ne curi pa onda kritikuj!
