Ispit na kome se (u najvećem broju slučajeva) pada samo sa stolice, a svi zentaju od istog. Ispit na kome ti troje do petoro raspalih metuzalema, koji više ne mogu da karaju, a mrzi ih da pod stare dane uče šah, daju pisanu preporuku za Biro za zapošljavanje, zatim te sažaljivo pogledaju, pomaze po glavi, a od tebe se očekuje da na sve to predeš k'o Garfild na lazanje.
Ako (slučajno) nađeš posao u struci sve gore navedeno brzo adresiraš na zaborav.
Pa srećno !!!
HA! Ovaj..ha. Ahaha. Državni ispit - sam po sebi kao takav, predstavlja svojevrstan test inteligencije, visokog nivoa i apsolutno anonimnog karaktera. Pretpostavlja da jedan civilizovan i fakultetski obrazovan čovek, nakon sveg prethodnog školovanja, napora, upornosti i odricanja treba još da polaže i nekakvu bonus maniparu, kako bi konačno mogao dadobije ful tajm džab za 25 000 dinara. A neće.
- E dje si, aj do mene, ljudi, žene, ovo - ono. Pa ćemo u grad.
- E neću, učim za državni.
....
- E magarčino.
