Nekada, u tamo nekim državama u kojima su živeli neki od nas (koji su sada izuzetno punoletni), a to su (redom) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, postojalo je nešto što se zvalo dug domovini. Kao fora, ti se rodiš i ako si muško, odmah si dužan domovini. Verovatno si uzeo kredit od domovine da se rodiš, pa to brate, treba da se vrati. A vraća se tako što jedno godinu dana provedeš u ustanovi koja se zvala Jugoslovenska Narodna Armija ili slično, zavisno koja je država u to vreme bila aktuelna. U toj ustanovi te kao spremaju za odbranu od spoljašnjeg neprijatelja i zaštitu tekovina i tako toga. U stvari te jebu u zdrav mozak sistemskom kurčinom. Zbog toga kapiraš da ako si pošten u stvari si glup. Ako si vredan, opet si glup. Ako si pametan, e tek onda si glup, a to će sa zadovoljstvom da ti objasne svi, od tvog najboljeg druga koji nije završio ni osnovnu školu, preko svakog desetarčića ponaosob, vodnika, zastavnika, pa sve do poručnika, kapetana i majora. Krivinarenje, laganje i simuliranje je pitanje preživljavanja.
Ako si pre vojske i bio malo obrazovan, vaspitan i kulturan, posle vojske postaješ prava džukela. Naučio si sve trikove i prevare. Jer godinu dana si proveo sa šljamom, a to mora da ostavi bar malo uticaja. Dug naravno nije vraćen do kraja. Tu su i vojne vežbe a povremeno i ratovi sa drugarima iz vojske. Nisu to baš pravi ratovi, ali se gine i to debelo. Srećniji nastradaju od metka ili granate, ali se ponekome zalomi i klanje. Jebi ga, takve su nam navike.
Ko je to prošao, sigurno mu na pamet neće pasti da ponovo uvodi obavezu služenja vojske. O tome može da razmišlja samo imbecil koji je prodao državu za fotelju i koji je rat gledao na TV-u iz Beograda. Ako se neko baš pali na opasač i oružje, neka se lepo prijavi u profesionalce.
Umesto tog duga koji je vraćan domovini, domovini je trebalo da se uvali jedan dug i to onoliko dug, koliko ga domovina uvaljuje nama. A čini mi se da je vrlo dugačak.
