Odmar’o Marko od dugog puta,
Zaleg’o pod ‘ladovinu kruške,
Kad se polomi nešto kroz krošnju,
Te uz jak bljesak ošinu k’o grom.
‘Tice rašćera, strese svo lišće,
List sav otrese, grane zapali,
Granje spali, oprlji mu brke.
Protresa glavom Kraljević Marko,
Pita se da li nije od vina.
Ispred njega pojavi se čo’ek
I obrati mu se zvonkim glasom:
“Živ mi bio pobratime Marko,
Dolazim u miru, ne želim zlo,
Zato uplašen nemoj biti ti;
Mene je poslala Mlada Vila
Iz vremena što će tek da dođe
Da ti zborim o onom što će bit’:
Evo tebi ovaj čudan sanduk,
Ni mene niko učio nije.
Šta god o’š da znaš sjedeš za njega
I prstima ti kuckaš po ovom;
Nemoj samo sa Raviojlom da
Čitav dan izgubiš četujući.”
Na sve to mu Marko odgovara:
“Tako je meni lani uz vino
Govorila Jevrosima majka:
-O moj sinko, Kraljeviću Marko,
Ostani se, sinko četovanja,
Ništa dobrog donijet’ ti neće.”
„Čekaj, koči, Kraljeviću Marko,
Ne pričam ti za to četovanje;
Uostalom, da ne dužim puno,
Sve ćeš moći saznati od drugih
Što će doći odma’ iza mene.
„Ko će doći odma’ iza tebe
I što ti dođe ranije od njih?“,
„Dođo’ ranije da pravim sprdnju
S junacima što trebaju stić’.
Namjenski zato obrija’ bradu,
Obrija’ bradu, zaliza’ brke;
Sad će teško moći prepoznati
Da nisam pravi Kraljević Marko;
Daj još tvoj ogrtač da ogrnem
I tu sablju da turim za pojas,
A ti stani iza onog ‘rasta
I gledaj kako izvodim šegu.“
Ne prođe dugo kako to reče,
Kad idu stvarno jedan za drugim:
„Priđi, priđi, Oče Gavrentije...“
„...Gorštače sa Romanije strme...“
„...crni ‘tiću Useine Bolte...“
„Dal to grmi il’ se zemlja trese,
il’ mi to Kvejk korača u susret?“
„...mlad delija Rasni...Džonovane...“
„...guslar Fender i dragi nam Čegi...“
„...dođi Stevčo, ne smetaš mi...Deki...“
"...Kasno Džoni na Kosovo stiže,
pred zoru napisao je pjesmu..."
„...zapjevaj nam Klackoviću Rade...“
„... braća Šnajderi, komada devet...“
„...ljuti Pseto osamdeset osam...“
„...Zelen Lukče, iz grma izađi...“
„...Valdemaru, ne beri sad gljive.“
Tako lažni Marko zajeba sve,
A pravi, ne mogavši izdurat’,
Pišnu seb’ u čizmu od smijeha.
Не виђох те нешто код Краљевића Марка. Само сам убацио оне што су писали пјесму. Ко напише, лако га додам :)
♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Hvala na komplimentu!
Хехехе, нема ту ништа од поена. Ко би још пристао продати глас за двије роштиљске кобасице и точено пиво, ако би му сад понудио? Нема то нигдје.
Партизанко, зарадила си ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Bulgakove za sve su krivi ovi lirski pesnici pičke što su uništili osećaj u Srba za junački desetarac! 4 sloga pa pauza pa 6 sloga... tako jednostavno, a dadoh plus jer drugo i ne umem, a i piaf je simpatičan
Pa da znaš, u prvoj strofi piaf je koristio uglavnom lirski (osim u poslednjem stihu), tzv. gej deseterac, 5 + 5 slogova.
Ja mislim da je to ipak pitanje sluha.
Uglavnom, piaf je više lirski no epski ovde, ali baš mu i stoji, nekako; da živi u vreme Zmaja čuda bi stvaro :)
Hahaha, glasnije vi slobodno, ne čujem dobro!
Inače, ovo mi je prva "pjesma" ikad. Totalno slabo se razumijem u poeziju.
Tek sad kad ste naglasili to sa slogovima uočavam razliku.
U svakom slučaju, takmičenje je donijelo nešto novo-da vidim kako nije sve u prozi:)
Ne, ne, krije se u tebi pesnik pazi šta ti kažem, samo ti pusti glas iz grla...
Врапцима ја морам, њежно као отац
рећи нешто лијепо у дан овај плави,
врапцима том ситном грумењу живота,
што је цвркутало зимус на мећави,
...
Они су зимус зебли испод стреха,
они су вољели и голо ово грање.
Моје поштовање, весела руљо смијеха,
другови врапци – моје дубоко поштовање.
...
Baš sam nežan večeras... :)
Ахахаха! Вратио си Стеву у дефиниције таман кад треба.
+++