Vrlo bitna stvar kod naših deda i baba...naime prema nekom mitu, što je duža poruka to je skuplja...
Situacija: Zaglavio u selu, nema fiksne mreže, potreban hitan sms...dramatičan trnutak...
Ja: Deda daj mi onu tarabu (Nokia 33 10) da nakucam poruku drugaru, nemam kredit.
Deda: A?!
Ja: Ma daj mi telefon da pošaljem poruku bre! (derem se jer je deda nagluv)
Deda: Eve, al nemoj mnogo da mi potrošiš.
Ja: Neću bre deda, neću, samo za jednu.
-Kucam poruku, a deda sve nešto cupka iza mojih ledja, na kraju gleda preko mog ramena kao utvara u telefon.
Deda: Lele, Miko, pretera ga...skrati malo...
Ja: Deda sve to staje u jednu poruku...
Deda: Ma to sve lagarije što pričaju na televizor i sto vas uče, ajde skrati to malko...i vrati mi telefon, ne moze da mi ga kvariš...
