Sekundarna rupa, analac, rč. Tu gde jebe srećniji pornićar, jer je ovaj drugi crnac zauzeo prvi slot, odnosno čkupi. Takođe, nešto o čemu ti ovde možeš samo da sanjaš, jer ti je riba domaća, konzervativna kurvetina, koja ti daje da je klesaš samo u cupi, te se izvrne ko krava i odapinje neke bagovite zvuke, ko help opcija na vindovs pasijansu kad ujebeš kolonu. Onda ti lepo spas pronađeš u zemlji kidnapera, orgija i sambe, jer se mlade, preplanule katolkinje vole sevati u dvojku ne bi li očuvale pičiju membranu.
Džondžo brate, dobra ti ova kuma, frknuo bih joj ga u dvojku.
Raskid veze, odjeb, korpa, peruška, pedala...
Starija fraza, 80'-90' godina veoma popularna kod tinejdžera. Prati je pokret rukom u stilu odmahivanja i prstima raširenim u V (Viktory). Omiljenija je bila kod lepšeg pola, jer su obično lošije vladale teškim uličnim slengom...
-Slušaj me džiberu, pun mi nos tvojih avantura, flertova, pijančenja i nasrtanja na sve što nosi suknju! Pričali su mi da si strvojeb i ološ, a ja nisam verovala dok na svojoj koži nisam osetila.
-Izvini, o čemu to...
-Ne pravi se prost, od svih drolja u ovom jebenom gradu, ti si mojoj sestri predlagao trojku sa mnom? Stoko bolesna! Završili smo!
-A u kurac, rekla ti je?
-Naravno da je rekla. Šta si očekivao?
-Pa trojku valjda, ša'znam...
-Đubre pokvareno! Što se mene tiče, ti si dvojka!
-Šta sam?
-DVOJKA!
-Sedneš mi na Stojka! PRC!!!
Đavolska ocena, bolje dobiti keca nego dvojku. Lakše se popravlja, imate prednosti kada je odgovaranje u pitanju, ponekad možete čak i da birate kada i šta ćete odgovarati, i svojim ste ga (ne)radom zaslužili.
(Kraj prvog polugođa)
Prof.: Pa Vidi Violeta, ti u rubrici imaš 2 i 3.. To je 2
Violeta: Ali..
Prof.: *blago teleći pogled*(Početak II polugođa)
Prof.: Hajde neko da mi ponovi Anelide.. Od prošlog časa, dakle šta su Anelide, hajde Violeta.
V:Hm.. Ovaj.. Pa.. Nisam spremna za danas...
Prof.: Nisi spremna! Znaš kako sam ti poklonila dvojku na polugođu!
V: Ali ja..
Prof.: Ako ne naučiš imaćeš jedan za kraj godine! Nego Stefane, ti mi reci kada budeš naučio prvi deo gradiva, da da i ti Jelena, pa kada ste spremni odgovarajte to da popravite jedinicu.
Najbitnija stvar u prošlosti i budućnosti Srbije. Riječ je muzičkom ritmu. Bez dvojke ne može da se igra kolo. Bez kola , ne može da bude svadba. Bez svadbe ne može da bude djece. Bez djece ne može da bude budućnosti.
Kakva Evropa , Rusija ili Japan. Dvojka treba da se njeguje..
To je ono što me je uvek spašavalo da ne ponavljam godinu.
Jedinica u najavi.
Ne ta dvojka, perverznjaci.
Reč je o onoj drugoj, muzičkoj. Šumadijska dvojka, bre!
Nisu džabe rekli naši stari da niko nema što Srbin imade. O ovakvim pesmama, svetska bezdušna bagra može samo da sanja. Džabe njima i milioni, i crnci, i crnkinje, spotovi, kampanje,kurci palci, kad nemaju harmoniku. Dobro, imaju, ali je ne koriste na pravi način. A to je isto kao da je nemaju. Pa još prljave, masne metalike... Bože sačuvaj!
Elem, da se mi vratimo na dvojku. Kao što rekoh maločas, bez harmonike ništa. Ključni sastojak. Nešto kao bas u rege(jamajčanska dvojka) muzici. Jednostavno nezamislivo bez nje. Harmonika daje taj šmek, taj opijum za dušu koji te odmah vrati u rodno selo, ugledaš šume i livade zavičaja, i u ustima osetiš ukus babine pogače i domaćeg kajmaka. Teleport! Duševni teleport rođaci. Ono što te natera da za trenutak poželiš da ostaviš sve, i kravatu, i posao, i sisatu plavušu za stolom i vratiš se kući da čuvaš ovce. Nema veze što je dva posle ponoći. Srce traži, duša hoće.
Druga bitna stvar je tekst. Jer, šta je pesma bez dobrog teksta? Ne može, ne ide. Tema tekstova je uglavnom ista: ljubav (srećna ili nesrećna, svejedno) prema voljenoj, ili ljubav prema zavičaju i svojoj zemlji. Treće nema. Tekst mora da se oseća, mora da se živi. Da u čoveku izazove i najbolje i najgore. Da srce počne da poskakuje. Da te pukne k'o Šimunić Sulejmanija onomad. Piše se iz duše i nikako drugačije. Sva emocija jednog čoveka spakovana u 3,4 minuta, reči koje te nateraju da se zagledaš u dno čaše na neko vreme.
Za najjači doživljaj dvojke, preporučuje se konzumiranje u kafani (ali pravoj kafani, ne ovim moja-pička-je-skupa,vid-mala-šta-teretana-radi mestima), uz dobru čašicu.
Kralj dvojki, gospodin Miki Gajić.
