Mitološko stvorenje nepoznatog izgleda, koje se uglavnom spominje od strane starijih žena (baba) sa juga Srbije. Po predanju naših baba, oni se obično kriju po podrumima, mračnim uličicama, na tavanu, ukratko, svugde gde je mrkli mrak. Uglavno, naše babe su i uvek će nastaviti da nas odgovaraju ako želimo da se, recimo, popnemo na tavan da uzmemo neku staru knjigu, rečima: "Ma nemoj tamo sine, mani se, će te izede neki džampir".
Baba: Deder, sine ne bilo ti zapovedjeno, siđi u podrum i natoči babi malo rasolnice iz onog srednjeg bureta.
Ja: Ok, čekaj samo da uzmem baterijisku lampu. Pregorela sijalica dole, ćale još nije stigo da zameni.
Baba: Nema svetlo?! Mani se onda, luče babino, sedi tu i igraj si tu tvoju mašineriju, kako je zoveš kompjuter? Nemoj da silaziš ako nema svetlo, će te izede neki džampir.
Ja: Baba, opušteno, najgore što može dole da mi se desi je da...(baba me prekida)
Baba: Da te izede neki džampir, sedi tu!
