Veoma ucestala pojava koja se javlja kada dete krene da razmislja o "crtacu" koji je upravo je gledalo. Naime, kada god neki lik bude nadmudren od strane glavnog protagoniste i krene iz nekog razloga da trci po nebu, uvek na pola puta staje, shvata da nema cvrsto tlo pod nogama i tek onda pada u provaliju. Skoro svako dete se pitalo: "Zasto uopste pogleda dole? Da to nije uradio sigurno ne bi pao."
Profesorka filozofije mi je rekla da je takva covekova priroda. Jednostavno nije navikao da nesto postigne pocinjuci odmah od "neba i zvezda", vec prvo mora krenuti sa zemlje, koju ce uvek i pogledom traziti kao oslonac.
Ima li u tome neke simbolike? Ostaje da se razmisli, a ja odo' da se najedem k'o covek.
