Fening

Stoti deo svojevremeno najpopularnije srpske valute, nemačke Marke.

Sama reč doživela je sličnu sudbinu kao recimo bagminton, koju ne možeš izgovoriti badminton, pa da ga jebeš. Čak i kad znaš šta je pravilno. Iako je u originalu Fenig, prosvetiteljski gastarbajteri su je krsitli u ovaj, nama bolje poznati i svakako zvučniji, udarnički oblik. U Bosni, najverovatnije nostalgije radi, a možda i samo kao posledica sprdnje pojedinih ekonomista, nisu dozvolili da legendarna valuta, kao i dobre navike sa pojavom Eura izumru, već su ignorisali šta je pravilno i danas se stoti deo Konvertibilne Marke naziva i zvanično Fening.

- Taksi, taksi… Dobar dan. Idemo do Baščaršije.
- Uđi, ne moraš se vezat’. Kaži mi, ti si, jarane, iz Beograda?
- Jesam, jesam. Službeno sam ovde.
- Ma pusti ti to, nego dobra vam ona treba, Seka Aleksić, znaš?
- Zaista ne slušam tu vrstu muzike, ali ako vi kažete…
- Čuj, ne slušaš. Ih kakva je dobra, pravo bih je… Evo, pustiću ti da čuješ malo.
- Nema zaista potrebe, a i stigli smo.
- Uf, vekerica mi iskače na nju! A jes’ bolan, stigosmo. To ti je tri i po marke.
- Izvolite tri i četrdeset, sačekajte samo da nađem još deset Feniga.
- Fen’nga, bolan, kakav Fenig? Ne znaš ni o muz’ci, ni o novcima.
- Ali pravilno je f…
- Nemoj me, bolan, uč’ti i nemoj mi ih ni davat’. Ionako te vozih dužim putem.