Kad snimaš flešom u mraku i ne primetiš da ti je objektiv pred nosom, okineš, fleš sevne i onda tri dana vidiš samo belo.
Situacija kada prdneš, pa ti se na osnovu mirisa jave slike šta si sve strpao u sebe tog dana.
Soba... Bez ikakve najave svuda se oseća tihi ubica. Prisutni imaju face kao da su popili sirće, najhrabriji, poslednjim atomima snage trči do prozora i otvara isti. Tebi kroz glavu prolaze slike:
Doručak kod babe: Jaja sa šukom, salata luk.(Pola litre mleka "za jake kosti" koje si popio pre doručka)
Ručak: Keva ništa nije spremila, jedeš uprženi suljpa od juče, salata naravno luk, ništa drugo ne ide... Izgoreo si od luka. Gasiš pivom.
Večera: U gradu kupuješ 2 parčeta pice, malo je bljutava(ima puno origana), tražiš čili sos da "razbiješ" ukus...
Odlaziš kod ortaka.
Soba...
Kada se, tri dana nakon izlaska, setis sta si radio... O.o
