ne secam se lolo
dovoljno je jednom u pola decenije
диго сам са још пар људи неког маторог пијаног лика са улице да га не згазе, било је још двадесетак људи на станици и нико да приђе
zadnje što sam uradio je da sam nekoj baki koja je prodavala dva crkvena kalendara i par svjeća u kutijici pored puta dao 5KM. inače ne dajem prosjacima, ali kada sam nju vidio presjeklo me nešto.
Danas posao na faks, kad zove me iz crnog volvoa kod Spensa neki momak da mu pomognem. Pridjem, kaze da mu izvadim kolica iz gepeka i rasklopim da moze da se prebaci, sto naravno ucinim i nastavim dalje. Nevjerovatno lijep osjecaj pomoci nekome. I zaboravio sam kako to izgleda.
prije dvije sedmice došao neki anketar, prvo što mi pade na pamet, snsovac, mojih godina, bradurina (zaostasvtina vucicevog radikalstva) dihotomija takoreći, mi u priču, kod mene na zvučnik piči erik satie, pita me on "šta slušaš dječko" ja reko "neko francusko govno", pita me šta studiram, ja od sramote nisam reko filozofiju, rekoh hidrogeologiju a on me gleda i kaže "e, ja studirao filozofiju tri godine, sada radim kao anketar idem od zgrade do zgrade, od stana do stana i prikupljam anektni materijal sta ljudi misle o clanovima vlade", ja ga gledam, šta će jadan, i dam mu 73 dinara. zahvali mi se, izljubimo se, popije čašu vode i prespava. budim se sledeće jutro, idem na brijanje pa na fakultet
73 hahaahhahahaahahh
хахахах чавез почео да се прерушава у пропале студенте
и повећао тарифу
ahhahahahahahah
hahahahahahaha
leptijebem koliko smo tužni
Prećutim budalaštine i smejem se na kursadžijske fore iz pristojnosti.
Ol dej evri dej.
to nije dobro delo,dio,to je podsticanje kursadzijskog humora
to je lose delo
To je lose delo za covecanstvo
Pozajmljujem pare svima, ne vracaju ja cutim. Dobro, to nije dobro delo, kad malo bolje razmislim... i ne secam se kad sam sta dobro uradio... tucam tudje zene, kockar sam, porodica me vidi dva puta godisnje... au kolko sam ja los covek sad tek vidim.
jesi
Žao mi ih bude, naročito kad budu toliko usplahireni dok pričaju foricu, da ne mogu da ih ne ispoštujem bar "ha ha" osmehom.
Štaš naovoj temi kaci loš?
Na poslu, prije 2 mjeseca na odjel je došla djevojčica od 8 godina sa leukemijom. Hemoterapija, opadanje kose, roditelji umrli, starija sestra brine o njoj, brat od 17 godina teška narkomančina (mislim da je ovo dosta da stvorite sliku). Odem kod grupice doktora specijalizanata i plasiram priču da joj se kupi nešto za 8. mart. Najveći hadžija među njima me pogleda blijedo: " Imam ja i preča posla nego da dajem njoj svoje pare." Na kraju radnog vremena, pronađem njegov izgubljeni novčanik, unutra 800€. Uzmem ih, bacim novčanik ispred bolnice na parking, maloj kupim fini crveni laptop o kojem je sanjala i pričala svima, spakujem u fini papir, a ostatak love u kovertu. Kad je spavala, ostavim joj poklon i odem. Sutra se dijete puno radovalo, niko ne zna odakle laptop, a ovoga idiota boli kurac, ko da je marku izgubio. Nevermajnd, nek je dijete bilo zadovoljno.