u pravu si donegde brate...neke stvari oko sporta su baš idiotske
gledanje sporta je zanimljivo,jbg tebi nije,sta sad
ali slozio bi se da se skrecu teme sa vaznih pitanja,to si skroz u pravu
evo kako djokovica smatraju herojem nacije,a cak ni ne igra za Srbiju,nego za svoje dupe
Gledanje filma ili predstave je zanimljivo. Gledanje sporta nije.
Ako troluješ, ok, ako ne, ne znam šta bih ti rekao.
reci mu da je devojčica i da se igra barbikama
Reci kako sam u pravu i kako sam izazvao neku kritičku misao kod tebe povodom sporta.
Valsinarbe, moram reći da se u potpunosti slažem. Meni je sport uvek bio potpuno nezanimljiv da gledam na TV-u (mada volim da igram, iako imam dve leve noge/ruke).
Kad sam bio mali, otac je do te mere hteo da me zainteresuje da je rekao da će mi dati čokoladu koju je kupio ako odgledam sa njim celu utakmicu. Izdržao sam čitavih 10 minuta.
Volim i ja neke stvari da gledam i uživim se kao budala, ali ne namećem drugima da je samo moje razmišljanje ispravno i da su ostali idioti. Svako voli ono što voli. Ovo masovno oduševljavanje Đokovićem i gledanjem kao Boga mi naročito ide na nerve, kao i ovo ludilo za rukometom za koji do pre dan nismo znali ni da postoji.
Kaže se "po mom mišljenju", a ne "po meni".
Ne lupaj.
Rukomet se uvek pratio kad je neko prvenstvo.
Ahahah, a tek kad se setim Univerzijade? Pa zar je to neko gledao?
никада нећеш знати шта значи спортски дух. јбг.
ово је ок
друштво без спорта, пиххх, смислили би нешто ново, само га не би назвали спорт. морамо нечим пренебрегнути бесмисао постојања. спорт је изврсна занимација. или у твом случају нешто друго.
Коју си глупост лупио то је катастрофа. Неком су у вртићу изгледа давали само да брани каце пикао фудбал.
To je simptomatično za ovo područje. Primer, moj brat koji je u pre-djokovićevskoj eri govorio da je tenis "retardiran, pederski, publika sve vreme ćuti i samo tapše, ma to nije ni sport", danas se interesuje za tenis k'o prostitutka za penis.
To je ono što me posebno nervira, kao što sam već napisao gore. Gledaju na tuđi uspeh kao na sopstveni. Ubaci malo i nacionalnog kompleksa niže vrednosti i eto savršene masovne histerije. PU!
I ovo je takva zabluda. Često mislimo da smo apsolutno gospodari svoje sudbine, što je netačno. Ne kažem da nismo u mogućnosti da upravljamo svojim životima, ali mnogo zavisi i od okoline, od mogućnosti koje su nam prezentovane tokom života. Ljudi vole da žive u iluziji da sve što rade potiče od njihove čiste inherentne "kuloće", što je potpuno pogrešno. Kladim se da većina ljudi "voli" sport iz navike i/ili da bi se konformirali sa društvom.
Bravo, ovo ću često citirati :)
Pa, ti si psiholog, jasno ti je da je ovo za identifikovanje primarni razlog zašto neko tako svesrdno navija za reprezentaciju. Prilično sam siguran da ta pojava u psihologiji ima specijalan naziv.
nisu ni to, nego su stavljali maju muškaraču na go, a on se igrao s njenom barbikom.
postoji nešto što se zove umetnost.
Nisam nikad igrao fudbal. U vrtiću sam se igrao Moćnih Rendžera i uvek sam bio Gospodar Zed. :)
Zamislite društvo gde svu strast i euforiju koju sada osećate prema sportu primenite na stvari koje su ZAISTA bitne. Mislim da bismo sada kolonizovali druge svetove da je tako.
Sport je najidiotskija ljudska delatnost. Antropološki gledano, sport je nastao kao inicijacija mladića za borbu i rat. U današnje vreme je preuzeo ulogu sekularne religije.
Još su Rimljani primetili koliko je lako zatupeti masu – "hleba i igara". Imperatori su organizovali gladijatorske igre kojima su odvraćali narod od pravih problema u Carstvu. U današnje vreme masovni mediji izveštavaju o sportskim događanjima kao da su najvažnije vesti dana, skrećući pažnju sa pravih tema.
Ok, razumem da je BAVLJENJE sportom zdravo. Tu mu odajem priznanje. Ja lično sam lenj i prezirem svaku fizičku aktivnost, ali ako drugi ljudi žele da se bave sportom iz estetsko-zdravstvenih razloga – podržavam.
Ali zato GLEDANJE sporta je čist kokošizam. Šta je zanimljivo u tome da gledaš sat i po kako drugi ljudi troše fizičku energiju radeći repetitivne radnje? To je isti nivo zabave kao da gledaš ljude koji kose livadu. Gledanje kako se suši farba na zidu je podjednako zanimljivo kao gledanje utakmice. Gledanje sporta je najgori način da provedeš vreme. To je krajnje nemaštovita i neproduktivna aktivnost. A opet milioni to rade. Kao zombiji.
Zašto?
Jedan od razloga, po meni, leži u tome što je gledanje sporta kulturno nametnuto, naročito ako je u pitanju muška osoba. Jer ko ne gleda sport je "devojčica i igra se sa barbikama". Dakle, rodna percepcija u današnjem društvu uslovljava da dečaci MORAJU da vole sport. Što je svakome sa pola nervne ćelije u glavi jasno da je obična glupost.
Još jedna stvar koja me užasno nervira kod sporta je identifikovanje sa uspehom u čijem postignuću nisi imao nikakvog udela. "NAŠI POBEDILI!" i osećaš se kao da si se popeo na Mont Everest, iako si prethodnih sat-dva samo smrdeo na kauču i ispuštao neljudske urlike na televizor.