
Хахахааха, какве све лобање постоје, боже сачувај.
Није ово релевантно за то твоје питање. Не бих могао да спавам да пустим неког да умре јер ја нисам урадио ништа. Никад нисам био у таквој ситуацији, ал мислим да не би испао пизда.
ЕДИТ Ал лик на 1:10, у фазону, "та мајку му јебем, немојте се тући..."
- A
U ovoj situaciji mislim da bih ga aknuo nogom u glavu . A da ima noz ili pistolj, potrudio bih se da nadjem neku motku s ekserom.
Не бих могао да спавам да пустим неког да умре јер ја нисам урадио ништа.Мислим да би ово било кључно и да бих пласирао директно пету у чело овом иза, али не бих могао да лагано одшетам никако... Иако сам милион пута мога' да настрадам ја ради помагања другима, никад се нећу научит' да не радим тако нешто, али не можеш, јебига...
- AПомогао бих му да га удави.
sumnjam

Овај последњи стварно јесте цар. А шта бих урадио... бем ли га, ко зна зашто овај овог убија и да ли има код себе нож или пиштољ, а изгледа ми као пуста зграда, шта ако ја њега дрмнем ногом у главу и он исуче утоку, да бежим после лоло. Ал ај овако, муно би га ногом углаву и још пар пута а онда побего и викао на улицу МИЛИЦИЈА!!1 Мада то кажем из ове перспективе када сам обрадио доста аспеката, али ово се дешава у тренутку, ту сад, што би наш народ реко, стани пани!

Али ако бих рекапитулирао "сличне" ситуације као што су на снимку, где мораш у тренутку да донесеш одлуку..... Могу рећи да сам доста више пута испао човек. Али знам и када сам испао пизда, девојка у школи добила епи напад ја се укопо не знам шта да радим, срећа па је било доста људи који су скочили, али да сам био сам верујем да бих и ја реаговао.. временом лоло. Кад је требао да се брани ортак увек сам ускакао, и увек је то некако било типа 2 вс 5, 6, 7 људи и увек сам имао тај "витешки" став да се не бежи, али... једном приликом неки ортаци испровоцирају масу од петнаестак момака и ови јурну на нас, ја стојим, чекам их, окренем се видим ови сви беже, чекао сам још мало, и у том тренутку је нестало мог "витештва", побего сам!1 Не знам какве везе ово баш има..... изгубио сам се.... крејзи ток.
- Sпласирао директно пету у чело овом иза
Ovo.
A onda uzeo konopac i zadavio onu debelu morončinu na kraju snimka.

Avgust 2004. godina: U busu četvorica lokalnih majmunčina lupaju ćuške mentalno retardiranom momku, koji je inače dobar k'o hleb, otac mu skoro bio umro, i preživljavao je cepajući drva za bednu nadnicu po okolnim selima i kad mu se neko od komšija umilostivi pružiti nešto hrane. Slučajno sam se zadesio tu, išao sam do gradske biblioteke da podignem neke knjige. Čitav bus kulira, ovi likovi, koje inače takođe znam, se smeju kao hijene. Okrenem se, lepo ih zamolim, kulturica, i sve, oni mi krenu psovati. Ja iskuliram, nisam ništa odgovorio, ipod časti mi bilo se raspravljati sa retardima. Pri izlasku iz busa, ovaj jedan onako adhok opet lupa šljagu po potiljku ovom momku. E NEŠ KOLEGA! Lagano ustanem, sedeo sam pri kraju busa, zovnem ga: "Hej", on se okrene da vidi ko ga zove, BAM pesnicom. Dalje se zna, makljaža sa četvoricom. Epilog priče su polupani nosevi dvojici ovih, raskvavljen mi nos i modrice po mom licu, pokidani ligamenti mog desnog kolena kad mi se noga zaglavila između sedišta, gips nekih mesec dana, i dolazak na fakultet na štakama. Ali opet bih. Prvo treba biti čovek, pa sve ostalo. Za ovakvo nešto, ne bih ni razmišljao šta da uradim. P.S. Posle sam sreo ovu četvoricu, namestilo se da sam bio u prolazu ja sam, a oni pili pivo na ulazu nekog lokala, i oni su me prvi pozdravili: "Zdra'o". Rekoh: "Zdravo, zdravo."
- SAli opet bih. Prvo treba biti čovek, pa sve ostalo.
