Ja sam mudo i junak u ovom svetu.
Aparat za teleportaciju sam dao nekom liku na Doti, koji će mi kurac kad sam prejak lik.
Узимам прилику да се први упишем као отварач теме.
Ето, замишљам да бих се телепортовао у средњи век и тамо био неко мудо. А био бих у најбољем случају говедар или будалетина која трчи са секиром на неког бају од 120 кила из непријатељског окружења. И гинем, у првих 15 минута живота :) Оплакује ме нека девојчура којој смрди из уста као пантеру из дупета, јер има 15 кварних зуба, парадентопатију, а сузе јој се сливају из црвених очију изиритираних коњуктивитисом. Умирем са смешком на лицу, јер знам да сам избегао трагедију да је оженим. Мислим, јеботе, замисли одгајање деце у средњем веку...
Не треба вам телепорт кад имате интернет.
*пародонтопатија, конјунктивитис
my work here is done
Вудсток, дим и прашина опколили град, ја и она сједимо на врелој земљи, слушамо рокенрол, пијемо рум и гутамо сличице. Шарени комби немамо, јер немамо пара за то,
и на сам фестивал
ушли смо на прес.
Родитељи нам мисле да смо у Дубровнику. Њима, као сувенире, доносимо фотографије, и објашњавамо им да смо се укрцали ма погрешан брод у Сплиту, који нас је одвезао тамо далеко, у обећану земљу, чак до Њујорка.
Питају нас шта смо јели тамо, ми одговарамо да смо се добро хранили. Климају главама, драго им је, и срећа па сте се вратили, додају.
Онда смо, напокон, отишли у Дубровник, ноћи смо, заједно са мачкама, проводили на крововима старих кућа у старом граду, а дању смо пливали далеко од обале, да можемо без стида на бови да се шевимо.
Ja hi se vratio u neku prošlost fazon 167 god unazad kad nisu imali kamere na svakom ćošku i krao bi i pljačko 24 h dnevno
Кад ме сад није стрефио инфракт!
Granjka, ako ne mogu nikoga iz svog života da povedem, džaba je...
Francuska, 1998. Utrcavam na teren i kazem Mijatu "Plasiraj u golmanov levi ugao". Ostalo je istorija.
TRIŠU U SREDNJI VIJEK!!!
Када је ријеч о телепортовању у будућност, тада бих отишао у 2154 и био бих живи примјерак изумрле врсте која је дисала без помоћи робота. Ту би им срао данима како су то била предивна искуства, типа одеш на планину и дишеш, вуху!, украшавао бих ово наше дисање разним епитетима и атрибутивима, моје окружење постало би избезумљено, јеботе, па дисање без ичије помоћи је... свака им част, како су то могли, хоћемо и мииии, буди наш вођа, ДИШИМО ДИШИМО ДИШИМО!, дајте ми времена и пара да размислим.
И вратите ме у далеку прошлост,
скоро стотину година уназад,
да је још само једном загрлим!
Švedska, 1960-a. Do kraja osamdesetih bi bio kralj evropske pornografije, a onda bi otkupio sav eksterni dug Srbije, legalizovao prostituciju i marihuanu i napravio Las Vegas od Srbije.
Prvo u budućnost definitivno. Da pogledam malo kakve nauke imaju, popamtim neke sportske rezultate pa da stavim nešto na kladionicu da i mene bog vidi, da pogledam 6D pornjavu i preljepe humanoide budućnosti i da remontujem zdravlje u onoj mašini na Elizijumu. I da u povratku svrnem u prošlost: da pošaljem u pičku materinu bivšu curu pri samom trenutku upoznavanja tako da svaku šansu da ikad budemo zajedno steram na nulu, i da jebem milfaču gazdaricu stana koju je htela, a nisam jeb'o jer sam bio sa tom bivšom curom. I da sebi ondašnjem lupim šamarčinu. Konjina jedan. I da sebi kažem da se nikad ne ugojim 20 kila.
pa vratio bih se u proslost iii zapalio bih celo selo da mi javi nije htelo
Ja bih se vratio u 1955-u godinu, da zajedno sa Bifom maltretiram Džordža Mekflaja.
BIO BIH GEJTS UMESTO GEJTSA PA VAM AKOVO KOMPIJUTERE EJ!
Мислим да би ојебао кад би се вратио у прошлост. Чисто због знања, показао бих нашим велможама струју и барут и онда би била РАВНА ГОРА НА ТРИ ЈУЖНА СРПСКА МОРА!!!12
Otišo bi u budućnost da vidim šta ima. Posle bi se vratijo u prošlost i pričo kako je bilo. Ne znam šta bih iskoristio u budućnosti, možda mobilni kome ne treba punjač.
precenjuju se mnoga sranja vremena
Већина нас је гледала гомилу филмова са тематиком телепортације у неки други свет или време и главни лик се увек појави као неко мудо или некакав јунак. А у стварном свету је био обична пизда или Смрда Мудић. Можда је то наша очајничка жеља да променимо средину и почнемо из почетка у неком бољем, врлом новом свету где нико не зна какве смо пизде заиста. И што је најјаче - и ми верујемо да би било боље на неком другом месту.
Замислите да имате времеплов машину и хоћете да се пребаците у прошлост или будућност, али не можете да понесете ништа са собом. Шта мислите, како би сте прошли у том свету? Поделите ваша размишљања и најдубље фантазије.