Imati glibavost kao karakternu osobinu opasno je prokletstvo. Ili dar, ako si đubre. To su kvarni ljudi, golubovi prevrtači, ljigavi i duševno kaljavi, izvlače se, provlače se kroz ruke kao blato, mulj, glib.
Ne gledaju na priliku kao na lakši način da nešto urade, već na lakši način da nešto urade i pritom se nekome popišaju po životu. Tata ih je tukao, mama ih terala da nose odvratnu garderobu u školu, ili nešto još gore. Oni koji u tzv. Prvom Svetu nisu spoznali ljubav i zdravu emociju nego histeriju, napetost i mržnju, i ceo svet je za to kriv, u to čvrsto veruju.
U očima modernih trendova su "oni koji se snalaze", hohštapleri koji, što bi rekao Njegoš, "smrde nečovještvom". Glib. Gliiiiib.
-Pička ti materina bolesna, dete mi se osulo od onih lekova što mi prodade! Pa trideset godina se znamo, znam šta švercuješ, znam kome prodaješ, ali što meni ovo uradi?! Hladio sam ga celu noć i držao mu led u ustima da mu grlo ne otekne, gde će ti duša?!
-Šta ja znam, nisam ja kriv što mu nisi davao rakije kad je bio mali, pa je sada kilav.
-More dolaz' vamo mater ti jebem glibavu. (zavesa pada)
