Naša baba koja nas je, dok smo bili klinci, u pola noći budila i onako sanjive usmeravala kroz kuću do wc-a da piškimo uglavnom iz straha da to ne uradimo u krevetu u kome, u većini slučajeva, i ona spava.
- 'Ajde srećo bakina da piškiš.
- Mmmm niiiiiiću, pusti me da spavam.
- 'Ajde sine, popio si dva litra onog gaziranog govneta danas, ako to u krevetu uradiš ima da se udavimo u mehurićima. 'Aj polako, hoooooop la! Idemo levo sre... NE U FRIŽIDER! Sad desno, takooo. Skine baka gaćice... Uh, kure bakino! 'Ajde sad, piš piš pišššššššššššššššš
U svakom kraju postoji po nekoliko njih. Ali uprkos istim interesovanjima, GPS babe nisu poznate po dobrim međusobnim odnosima. One su maheri u snalaženju po gradu na kratkim relacijama. Specijalizovane su za iste trake: do Doma zdravlja ili pijace. Niko ne zna sve moguće putiće, prečice, i načine izbegavanja gužve u jutarnjim časovima kao sto to znaju GPS babe. One su bolje i od GPS uređaja jer se nikada ne kvare, i u trci sa vremenom uvek su one pobednici. Ne daj Bože da vam se desi da stanete na put nekoj od njih na semaforu (čekajuči da se uključi zeleno za pešake) ili u gradskom autobusu (čekajuči da autobus prvo stane pa da tek onda izađete), jer se od količine hejta koje će osuti po vama otarasiti sporije nego vudu magije. One su najbolji vozači, a da nikada nisu sele za volan. One to mogu i sa suvozačkog mesta.
Ali mogu GPS babe biti i od koristi. Ukoliko kasnite na posao, a idete u pravcu pijace, budite velikodušni prema komšinici, povezite je kada vam je već usput. Skratiće vam put za 10-20 min, garantovano*.
*sitnim slovima: U garanciju nisu uključeni očuvanje psihičke stabilnosti i sluha na desno uho.
Autobus. Krcat još od prve stanice. Krenuli penzioneri prvim jutarnjim. Kako se priblizava stanici pred pijacom, neprobojna masa se polako formira pred vratima. U trenucima kada se autobus polako počinje zaustavljati na stanici i vozač pritiska dugme za otvaranje vrata, baba ustaje sa svog, životom čuvanog mesta, i sa sve torbom na točkiće se svojom neslućenom snagom, koja je iz njenog isušenog organizma izbila kao adrenalin kada je shvatila da postoji mogućnost da ne izađe prva iz autobusa, probija kroz masu i izlazi iz autobusa. I dok se vrata autobusa iza nje još uvek otvaraju, ona kao pobednik nastavlja da razgrće masu, ali sada na ulici, pred pijacom jer mora što pre stići do tezge sa krompirima da vidi dal i danas ima dobrog krompira, koji naravno ne zeli da kupi.
____________________________________________________________________
(Savesni komšija rešio da pomogne starijoj komšinici, i odveze je na pijacu, da se ne gura u autobusu)
-Stoj, tu desno, desno!
-Ali pijaca je pravo..
- Ne znaš ti, pravo svi idu tamo je guzva, ovamo je brže.
*posle 10 minuta*
- E, komšija, doviđenja. A, ides li i sutra u ovom smeru u pola7?
- (Cuvši: E, komšija, hvala. Prijatno vam želim.) Nema na čemu, hvala, takođe.
