Normalan čovek pred tuširanje kreće u potragu za čistim parom donjeg veša. U obzir bi trebalo da dodju gaće oprane, suve, uzete iz fioke za čist veš.
E, sad...
Prosečnog štroklju ne zanima odakle dolaze gaće koje će navući posle preko potrebnog tuširanja. U sobi koja po svom izgledu opravdava natpis -Hirošima- na vratima, Štroklja se sapliće o par gaća sumnjivog porekla. Da li će ih obući posle tuširanja, i kakvo higijensko stanje zatečeno uvidom u unutrašnjost nadjenih gaća će Štroklja smatrati prihvatljivim za oblaćenje, zavisi od stepena gradacije propasti njegovih higijenskih navika.
Postoje 3 stepena propasti:
1. Štroklja nadjene gaće podiže sa poda. Otvara ih sa nadom da će biti manje više ćiste, i da će moći da se preda čarima spiranja štroke sa sebe u kadi. Test prihvatljivosti: mirisanje mesta gde bi trebalo da stoji ono mesto izmedju dupeta i testisa, što ne znam kako se zove. Štroklja rešava da uzme u obzir nadjene gaće ako je miris (!?) poznat i prihvatljiv.
2. Štroklja drugog stepena ne mari za miris gaća. On letimično prelazi pogledom po medjunožju gaća. Ako je boja gotovo bela, ili prihvatljivo žućkasta, gaće su prošle test. Dakle kod Štroklje 2. stepena presudno je čulo vida, a ne mirisa.
3. Štroklja trećeg stepena, ili Ultimativni Štroklja kako ga nazivaju neki teoretičari, ukoliko uopšte odluči da ode na kupanjac, ne koristi ni čulo mirisa, a ni čulo vida. Njemu nije bitno da li gaće sa poda smrde, ili su prošarane raznim nijansama kaki boje. Odlučujuće je čulo dodira. On svijim spretnim prstima, a prvenstveno palcem i kažiprstom prelazi preko medjunožja gaća u potrazi za ČVRSTIM dokazima nošenja. Dakle, jedino što bi njega omelo u korišćenju ovih gaća je OPIPLJIV dokaz nošenja od strane druge osobe.
Po tvrdnjama nekih stručnjaka u ovom segmentu savremenih istraživanja postoji i još jedna vrsta štroklje, koji čak i ne opipava, ali niko nije dovoljno poživeo da ispriča priču o njemu, tako da nema dokaza o njegovom postojanju.
