Period u ljubavnoj šemi između dvoje ljudi različitog karaktera i shvatanja, faza koja nakon par meseci bubilisanja nastupa u odnosu "ja 'oću decu-on meće kurton" i imaginarni zid koji se stvara, odbijajući sve manje preostalih varnica, isuviše visok da bi se preskočio.
Jedna strana na sve to gleda sa dozom ozbiljnosti, stidljivo planirajući budućnost, ideju koju ne uspeva da podeli sa drugom kojoj je sela priča samo još jedna avantura. Oboje bi da se vrate na početak, ali karta je kupljena samo u jednom smeru. Na kraju, ostaje se praznih ruku, što je i bila cena da se dođe do malo više vazduha.
- 'de ti je riba?
- Ma raskinuli.
- Što bre?
- Ne može se više. Krenem u kladžu, popuje mi kako svaki dan idem i bacam pare. Dobijem platu, kenja mi kako nije dovoljno i hoće da nađem neku bolje plaćenu šljaku. U fazonu "Kako ćemo s tim živeti?" Odem do kafane, zvoni mi kako previše pijem i kako ću do četrdesete postati alkos. Ja predložio da malo usporimo, opušteno, ona se spakovala i otišla kod njenih. Pa, brale, neka je. Nisam više mogao da trpim to gušenje.
Neprijatni rezultat prejedanja.
-Kako me guši, ne mogu da dišem.
-Ko ti je kriv kad jedeš k'o svinja! Čak si i tanjir prevrnuo, stoko!
-A lep je ručak bio, bolji nego kevin. Dođi da te poljubim.
-Ma, beži svinjo na kupanje, i da promeniš tu majcu!
