Mili Hefo, čuda velikoga,
kada šćaše tu po Vukajliji,
kečap na stopala da namaže
luda Storma i Lula kraljica,
da namaže, Hefestu na darak.
Mila defko, groblje oplemeni,
nek je krste ljudi namernici,
dok je Sunca i dok je Meseca,
i nek pljuju Areja stonogu,
što li šćaše Afroditu lepu
od Hefesta grbe da oduzme.