Ovom rečenicom narator nagovještava da je blizu kraj njegovog strpljena u slušanju monologa neke ženske osobe, često naratorove djevojke. Takođe i rečenica poslije koje uglavnom slijedi neka peripetija.
Priča mi B: Stojim ja sa djevojkom u Knez Mihajlovoj i zove me bivša da se vidimo, ova vidi i poče da jeca, ljubomoriše, histeriše, dere se, drami.. Ja kontam ne mogu se nadglasavat sa njom, ona histerična nema osjećaj dere se, ne mogu pravit scenu u centru grada, ne mogu je lupit, lagano ja s njom pokušam pričat, objasnit.. Ma kakvi i dalje histeriše i ona kenja, kenja... I ja šta ću ja u sprint i bjež kroz Knez Mihajlovu od nje. Ja bježim a ona trči za mnom
